S osam godina rastavio je svoje prvo računalo – a da ga prethodno nije ni uključio. Četvrt stoljeća gradio je sustave, vodio ljude i donosio zahtjevne odluke. U pedesetoj godini vratio se studiju – dijelom i zato što više ne želi sinu pokazivati da se kroz život može prolaziti „bez dozvole”. Milivoje Jakimov čovjek je koji mnogo očekuje od drugih, a od sebe još i više; pogreške doživljava kao odličja, a tim smatra samom suštinom vodstva. Govori o očevoj mudrosti, svojoj baki Nani, umjetnoj inteligenciji, motociklu bez GPS-a i zagrljaju koji znači više od automobila parkiranog na pogrešnom mjestu. Ako mu oduzmete sve titule, preostaje jedna – ona na koju je najponosniji: otac. A ako ga zamolite da bira između uspjeha, ljubavi i slobode, on nudi četvrti odgovor: ostati Milivoje.
Iza Vas je karijera za koju bi mnogi rekli da je impresivna. Mene, međutim, zanima nešto drugo: kada bismo Vam danas oduzeli sve titule, funkcije, poslovne uspehe i LinkedIn profil – ko je zapravo Milivoje Jakimov? I šta bi nas kod tog čoveka najviše iznenadilo?
Dečak koji je tražio drugačije načine da stigne na vrh uspona koji i danas zove i pamti kao „Livadica“ sa najsporijim drugom u timu, a brže od ostalih. Mladić koji je strastveno tražio izazove za čija rešenja je uvek prepoznavao neiscrpan ponos u očima i rečima svoga oca. Otac koji leže i ustaje sa nadom da će njegova deca imati uspomene, sećanja i osećanja koje on ima za svog oca kada ga više ne bude bilo. Sa vizijom Dede pored koga su svi sigurni.
Iz ugla čitalaca ovih redova, najveće iznenađenje bilo bi, a kako je neko jednom rekao: „Koliko je u stvari teško živeti sa Milivojem, ali i lepo.“ 🥰
Kada smo se upoznali na DOBA Fakultetu, nisam znala gotovo ništa o Vašoj poslovnoj karijeri. Ali Vaš način razmišljanja i komunikacije odmah mi je privukao pažnju. Recite mi, da li je biti pomalo drugačiji, nekonvencionalan i možda malo „otkačen“ Vaš svesni životni izbor ili ste još kao dete bili onaj zbog kojeg su odrasli povremeno prevrtali očima?
Različite kulture osmišljuju život i iskustva
Prva sećanja i odrastanje u relativno maloj sredini, kako bi tada govorili, „gde se svi znaju“, svesno sam svojim postupcima provocirao poznanike svoje Nane na komentar „Koliko je Pavlija ovo tvoje dete zrelo za svoje godine“. Pavlija, kako se zvala moja baka, koju sam zvao Nana, je osoba podjednako važna koliko i moj otac u oblikovanju čoveka koji jesam danas. Reflektujući na navedeno, drugačiji nije uvek moralo da bude negativno, ili sam opet ja nesvesno težio da budem drugačiji od svih tih negativnih drugačijih.
Zamislimo da danas sedite na kafi sa dvadesetogodišnjim Milivojem. Šta biste mu rekli o životu? A šta bi taj mladić rekao Vama, pa biste, uprkos svim godinama iskustva, ostali bez teksta?
Mladost, bezbrižnost, buntovnost, odgovornost, da … hmmm, potrudi se da manje brineš i fokus sa brige preusmeriš na percepciju i „čitanje znakova“ pored „puta“. Greši više i uči iz tih grešaka. „Ne stiskaj“ toliko osobe pored tebe. Prati vreme koliko god da ono svakim danom ubrzavalo. Nemoj žaliti jer je to „izveštavanje“ o prošlosti, a da si to voleo postao bi računovođa. 🙃
Mladi Milivoje bi verovatno samo odgovorio: „Mudrost života dođe u trenutku kada ti više nije potrebna“. 😉
LIDERSTVO, AMBICIJE I OPASNOST OD USPEHA
Vodili ste ljude i tehnološke sisteme u velikim međunarodnim organizacijama. Šta je teže: izgraditi sistem koji funkcioniše ili tim koji veruje u nešto što još ne postoji? I kada ste shvatili da liderstvo zapravo nema mnogo veze s tim da budete najpametniji čovek u prostoriji?
Mnogo mudrih reči svoga oca prepoznajem u različitim, svakodnevnim situacijama života i danas. Kao inženjer geodezije van svog vremena, jedna od njih je: „Arhitekta u svojoj „zatvorenoj sobi“ na tabli uvek može iscrtati kružni betonski element koji se uvija po svim osama. Pitanje je da li tesar može izraditi oplatu na gradilištu u kojoj će se izliti takav element kada se u nju ulije beton“.
Imao sam privilegiju da jako mlad razumem koliko je ekspertiza važna, ali i opasnost da postane beskorisna, neupotrebljiva ukoliko nemate kapacitet da izgradite tim sa kojim ta ista, vaša ekspertiza „cveta“. Sposobnost da lako „izgradim“ sistem pravih ljudi, prepoznam ambijent u kojem njihovi individualni talenti „najplodonosnije“ doprinose, lako usmerava veru ka viziji.
Kada bi Vaši sadašnji i bivši saradnici potpuno anonimno napisali „Uputstvo za upotrebu Milivoja Jakimova“, šta bi stajalo u rubrici „Pažnja, opasnost!“, a šta u rubrici „Ne menjati ni po koju cenu“?
„Pažnja, opasnost!“ = Milivoje 🙃. Odlučnost, ne prezanje od teških odluka, neumornost, vojnička disciplina i fokus, urednost i sistematičnost.
Da, navodi na odlike OCD-a 😉, jel da?
„Ne menjati ni po koju cenu?“ = Odgovornost, pouzdanost, kredibilitet, zaštita, deljenje znanja, podrška, usmeravanje.
Jako sam ponosan na podatak da za 25 godina svoje poslovne karijere i dalje održavam sada već prijateljske odnose sa nekadašnjim kolegama iz svih poslovnih sredina u kojima sam bio radno angažovan. To svakako ne ide u prilog mom sinu, koji već samostalno putuje, obzirom da u svakom od gradova koje je posetio postojao je bar jedan par očiju koje su mogle voditi računa o njegovom ponašanju 🙃.
U karijeri ste sigurno imali i trenutke kada stvari nisu išle baš po planu. Koju ste svoju odluku tada doživljavali kao katastrofu, a danas je smatrate jednom od najvrednijih životnih lekcija? I ko je bio uz Vas kada stvari nisu izgledale naročito obećavajuće?
Milivoje Jakimov
U svojim ranim danima karijere uvek sam se „borio“ sa dilemom kada možda od nečega treba odustati (poslovno). Nikada nisam odustajao i danas nakon 25 punih godina rada zahvalan sam na istrajnosti koja je rezultirala uspesima. Sa godinama, ožiljcima na leđima kao ordenjem upornosti, sada pravi izbori predstavljaju taj putokaz.
Nana Pavlija i otac Vanče, iako od 2002/2015. ne delimo korake istim tlom, su svakoga dana prisutni kao korektivni faktor odluka koje donosim. Odgovornost je naravno veća jer one utiču na članove moje primarne porodice kao i na meni drage ljude sa kojima delim svakodnevicu.
Kada čovek dostigne određeni nivo poslovnog uspeha, lako može postati zarobljenik sopstvene reputacije. Da li ste ikada poželeli da jednostavno okrenete leđa svemu što ste izgradili i počnete nešto potpuno drugačije? Šta Vas danas zapravo pokreće – ambicija, radoznalost, nemir ili možda nešto što još niste uspeli da objasnite ni sami sebi?
Uvek sam se divio ljudskim veštinama, kako intelektom rešavaju probleme tako i veštinama ljudskih ruku koje izrađuju. Zahvalan sam da sam svoju profesionalnu karijeru izgradio na ljubavi prema tehnologiji koju sam prepoznao još davne 1984. godine. Kao osmogodišnjak, prvi kupljeni računar Comodore 128 (sa kasetašem, stariji dobro znaju o čemu pričam) iz neotpakovane kutije, pre prvog uključivanja, rasklopio do momenta držanja matične ploče, tada iz jednog dela, u rukama. Sa strahom da li ću stići da sve ponovo sastavim, a da proradi kada se prvi put bude uključio po dolasku oca sa posla za 4 sata, kakav je dogovor i bio. „Ne dirati dok ne dođem sa posla!“ Da proradio je! 🥰
Sa istom zahvalnošću gledam i na, opet prepoznati, talenat da svojim rukama mogu dosta toga napraviti, od efikasnog, pomoćnog, drvenog objekta za alat, igrališta na otvorenom za svoju ćerku, kompletnog strujnog razvoda i „šemiranja“ elektro-ormana za vikend kuću. Doneti odluku da nešto jednostavno stanem raditi i počnem sasvim novo ponovo od starta, ne odlikuje strah ili nesigurnost, već izbor koji imam i provereno mogu.
STUDENT KOJI SE NE PLAŠI DA BUDE POČETNIK
Vodili ste međunarodne timove, donosili važne odluke i stekli iskustva o kojima mnogi studenti tek sanjaju. A onda ste odlučili da ponovo sednete u virtuelnu učionicu DOBA Fakulteta. Zašto? Šta fakultet može da nauči čoveka koji je toliko toga već naučio u praksi?
Moje shvatanje ekspertize i izvrsnosti ogleda se u tome da konstantno korigujete i upravljate smer svojih učenja kako bi ona bila sto više svrsishodna i upotrebljiva. Kao inženjer geodezije, otac je operisao sa laserskim distomatom Leica Geosystems devedesetim godinama. Terenska snimanja je uređaj digitalizovao u tri ose, ali je iščitavanje i ručno prenošenje otac radio manuelno kako bi zatim primenom trigonometrijskih obrazaca obrađivao snimljene podatke. Danas pamtim onaj osećaj njegovog zadovoljstva kada smo uspeli 1992. snimljene podatke iz Leica distomata direktno migrirati u AutoCAD R12. 🙂
Otac je takođe prepoznao moj talent u tehnologiji, ali i moje nestrpljenje da previše rano počnem sa radom i sticanjem na tom talentu i znanju. Teška životna vremena tada su bila još veći izazov za mene, te nakon završene srednje škole ipak nisam završio fakultet. Još jedna mudra rečenica izgovorena tada: „Možeš biti tako sposoban vozač i na trkačkim stazama voziti kao Prost i Sena, najbolji i najbrži od svih ostalih, ali kada izađeš u saobraćaj u susret policijskoj kontroli ti ćeš uvek biti vozač BEZ dozvole!“ Prvi razlog!
Moj osamnaestogodišnji sin završava srednju školu sledeće godine. Ponosan sam na njega u kakvog čoveka stasava i opet zahvalan što smo „normalne“ životne, ljudske kvalitete utkali u njega. ALI, poneo se mišlju, da budućnost i kvalitet života nije vezan za akademsku perspektivu jer kaže: „Vidiš tata kako može i bez fakulteta, kao ti.“ Drugi razlog!
Ja sam u 50. godini doneo odluku da više ne budem „vozač bez dozvole“ i dam primer sinu da prepozna „pravi“ put. Konačan izbor i odluka će biti samo njegova.
Moje dosadašnje iskustvo sa odslušanim i položenim predmetima na DOBA fakultetu je bar meni jako zanimljivo. Sa svakim predmetom prepoznajem sada i akademsku potvrdu znanja i praksi koje sam za 25+ godina iskustva stekao, naučio i primenjivao uz nova znanja i perspektive koje usvajam i učim.
Kako izgleda ponovo biti student kada ste u poslovnom svetu navikli da odlučujete, vodite i preuzimate odgovornost? Da li Vam je teže da priznate da nešto ne znate ili da se uzdržite od toga da odmah ponudite odgovor? I da li Vas je neko od kolega studenata ili profesora već pošteno iznenadio?
Milivoje Jakimov opuštanje na moto kotačima
Moj odnos prema ovom izazovu je istog žara i posvećenosti kao i kada sam počinjao svoju radnu misiju. Neću navoditi ime predmeta i nositelja (prepoznaće se). Sistem ocenjivanja kontinuiranim radom na DOBA fakultetu je u poenima (obično do 100). Jedan segment-zadatak koji je nosio max. 5 poena je bio ocenjen od strane nositeljice predmeta sa 4., ali je ljubazno navela šta je nedostajalo i bilo je od starta omogućena dodatna predaja zadatka. Taj jedan poen u mom konačnom rezultatu je pravio 1% razlike u uspešnosti, složićemo se minorno. Ali, sam odnos nositeljice da da upute i mogućnost da budemo bolji ja gledam kao 100% priliku. Nisam ispustio taj jedan poen. Za mene bi to bilo nepoštovanje i neodgovornost. To je poruka mom sinu.
Profili nositelja predmeta je veoma različit. Sa iskustvom koje nosim moja je prednost što je ovo moj izbor i zapravo u mojim godinama (sa ponosom 50. 🥰) nikoga više nisam u imperativu da impresioniram. Već je i to opet moj izbor. Dosta učenja i rada iz oblasti psihologije ličnosti, poslovne komunikacije i aktivnog slušanja jako je vredno kada se „odenem“ ulogom učenika. Kao jako srećan čovek, imajući priliku da upoznam ljude celoga sveta, običaje, kulturne i religijske razlike, lako profilišem kako do sada kolege sa kojima sam radio u timovima tako i nositelje predmeta koje sam odslušao i učim iz njihovih jačih strana ličnosti.
Kada biste na DOBA Fakultetu mogli da uvedete jedan potpuno neobičan predmet, kakav ne postoji ni u jednom klasičnom studijskom programu, kako bi se zvao? Šta bi studenti na njemu učili i zašto mislite da bi morao da ga položi baš svaki budući menadžer?
Predmet bi se zasigurno zvao: RUKOTVORINA. Razvijao bi veštine ruku uz neophodan intelekt. Na taj način upoznajete onu stranu sebe koju svaki čovek nije rad da prizna/upozna. Otkrili biste kakvi ste kada vam nešto ide „od ruke“, a kakvi kada baš i ne. Još jedna mudra rečenica. „Ako želite sebe da upoznate kakav ste kao čovek, razmislite kako se odnosite prema ljudima koji vam u vašem životu nisu potrebni.“ Baka ispred vas u redu u apoteci, dete na semaforu koje želi da vam obriše vetrobransko staklo automobila, ali ga više uprlja nego što ga očisti, bahati vozač skupog automobila koji vam dobacuje u raskrsnici…itd.
TEHNOLOGIJA, BUDUĆNOST I LJUDSKOST
Vaš profesionalni život usko je povezan sa tehnologijom, kompleksnim sistemima i inovacijama. Zato jedno pomalo provokativno pitanje: šta je danas opasnije – veštačka inteligencija koja postaje sve pametnija ili ljudi koji zbog nje sve ređe koriste sopstvenu pamet?
Kombinacija navedenog je zaista zastrašujuća gledajući kroz vizuru budućnosti. Sva živa bića na našoj planeti opstaju isključivo u kinetičkoj realnosti. Pokrećemo se i na taj način dopunjujemo naše organizme neophodnom energijom za život. Bića koja imaju sposobnost misaonog rasuđivanja imaju i organ više za trenirati svaki dan kako bi bio sve bolji.
Zato mislim da je danas možda važnije nego ikada pre, interakcija i podela znanja i iskustava sa mladim naraštajima. Na kraju sve je stvar izbora. Bar još uvek imamo slobodu da ga napravimo.
Istorijski, sva velika dostignuća su se dešavala u razmacima od 30 – 50 godina. To nije iz razloga što su generacije tada bile manje intelektualno sposobne, već je bilo potrebno toliko vremena ljudskom rodu da sazri kako bi mogao da koristi u punom potencijalu svaku inovaciju. Danas se tehnički break-outs dešavaju na svakih 6 meseci. Mislim da je jasno koliki je procenat ljudi danas na planeti koji je intelektualno u stanju da može smisleno/održivo (naučili smo definiciju održivosti na DOBA Fakultetu 😉 ) da koristi i kontroliše tehnološke inovacije o kojima pričamo.
Kada biste mogli da kreirate idealnog lidera budućnosti, koje biste mu tri potpuno ljudske osobine podarili – one koje nijedna tehnologija nikada ne bi smela da zameni? A koju biste osobinu današnjih lidera bez imalo griže savesti zauvek izbrisali?
Empatija, svi pričamo puno o tome, ali ako malo pažljivije pogledate svuda oko sebe, u svakodnevnom životu, zaista je ima jako malo.
Zaštitništvo, potrebna nam je različitost kako ne bi oslepeli u ideji da samo jaki opstaju.
Radoznalost, da kontinuirano imamo potrebu za učenjem i usavršavanjem.
Nažalost, nijednu od ove tri navedene osobine, ne možemo videti u trenutnoj postavci globalnog liderstva. Zato tu jednu osobinu za brisanje koja je toliko rasprostranjena na svim nivoima, a bez koje bi zaista mnogo lepše živeli, koristoljublje.
ŽIVOT IZVAN POSLOVNIH SISTEMA
O Vašoj profesionalnoj strani na internetu može se saznati mnogo toga. Ali kakav je Milivoje kada ugasi računar, kada ga niko ništa ne pita i kada ne mora baš ništa da postigne? Šta Vas istinski raduje i u čemu potpuno izgubite pojam o vremenu?
Vožnja motorom. Jako kasno sam položio, počeo da vozim motor i ako je gledanje trka Formule 1 i Moto GP strast koju sam razvio sa svojim ocem. Motor vam ne dozvoljava, zamišljenost i odsutnost. Ali, motorička simultanost pokreta, sloboda distance i opet učenje pri izlasku iz svake krivine čine magiju. Lično, odložen je mobilni telefon, pametni sat koji vibrira, čak i navigacioni sistem. Pojam o vremenu se vrati kada se oseti bol u podlaktici nakon 3+ sata vožnje 🙃.
Kada biste mogli da izbrišete jedno pravilo koje društvo, poslovni svet ili čak Vi sami shvatate previše ozbiljno, koje bi to pravilo bilo? I šta biste uradili već sutra kada Vas baš nimalo ne bi zanimalo šta će drugi o tome misliti?
Pravilo da ne grešite. Grešite i nosite sa ponosom svoje „ožiljke“ na leđima kao ordenje ponavljanja i usavršavanja.
Odvojiti godinu dana i pratiti karavane Formula 1 i Moto GP po svetu. 🙂
ZA KRAJ – POTPIS MILIVOJA JAKIMOVA
Zamislite da za mnogo godina neko priča priču o Vama. Ne pominje Vaše funkcije, kompanije, projekte ni poslovne uspehe. Izgovori samo jednu rečenicu koja savršeno opisuje kakav ste čovek bili. Koju biste rečenicu voleli da čujete?
Moj život, misiju i viziju svodim na ipak samo jednu reč: Tata!
BONUS – PITANJA BEZ KRAVATE I BEZ FILTERA
Hajde da budemo malo nepristojni prema poslovnom svetu: koja je najveća glupost koju ste čuli na nekom ozbiljnom menadžerskom sastanku, a svi su klimali glavom kao da je upravo izgovorena najveća mudrost čovečanstva? Jeste li i Vi klimnuli glavom?
„…..možete vi to!“ Moja reakcija sada kao seniora po godinama i radnom iskustvu je uvek ista. „Možemo MI to jer,….“. Analitički pristup i pripadanje istom problemu koji želite da reši tim ljudi donosi kredibilitet (da znate o čemu govorite) i poverenje tima u vaše vođenje.
Da postoji dugme „Reset Milivoje“, koje bi moglo da obriše jednu Vašu osobinu, naviku ili profesionalnu deformaciju, šta bi prvo nestalo? I zašto sumnjam da bi ljudi oko Vas možda imali sasvim drugačiji predlog?
„Na žalost“ 🙃 , mislim da kao i sa mašinama, dugme Hard Reset pouzdane mašine, Milivoja vraća na početna podešavanja, ali bez ijedne izgubljene funkcije. I možda ako bi bio moj izbor onda već napisano, Više grešiti!
Što se tiče pogleda iz drugog ugla pretpostavljam: „Opusti se malo!“
Koliko puta ste u životu bili potpuno uvereni da ste u pravu, a ispostavilo se da baš i niste? Da li umete da kažete „Pogrešio sam“ bez dodatne PowerPoint prezentacije koja objašnjava zašto ste, zapravo, ipak bili skoro u pravu?
Ukoliko se pravilno ljudski i poslovno razvijate i naučite da slušate, onda vas i odlikuje osobina da svakoga dana i u svakom pogledu, učite! Profil i temperament je nešto na čemu, kada počnete, nikada ne prestajete da radite. Ostvarite se i kao roditelj, pa još češće uvrstite u svoj vokabular reč, Izvini. Da li je nekada jako teško? Oh da, jeste!
Zamislite situaciju u kojoj vam osamnaestogodišnjak objašnjava mudrost života, a vi morate da saslušate strpljivo do kraja . Ali i još jedna, parkirate automobil da bi ćerka izašla i krenula u park. Užurbano želite da se vratiti unutra jer je nepravilno parkiran i čujete glas četvorogodišnjakinje: „Tata, a zagrljaj?“ U tom trenutku stiže korekcija šta je zapravo važno i vaš odgovor: „Izvini M., neće se više ponoviti!“
I za kraj jedno potpuno neozbiljno pitanje sa vrlo ozbiljnom pozadinom: da Vam život sutra ponudi izbor između toga da budete izuzetno uspešni, beskrajno voljeni ili potpuno slobodni – šta biste izabrali? I molim Vas, nema menadžerskog odgovora „napravio bih strategiju koja integriše sve tri opcije“.
Moram priznati da veštinu profilisanja ličnosti na razgovorima za poslovnu poziciju znam da prepoznam i pitanje za odabir jednog od ponuđena tri pojma koristim često.
Izuzetno Uspešan (motiv postignuća: ambicioznost, radna etika, disciplina i visoko samopouzdanje).
Beskrajno voljen (motiv pripadnosti: empatija, toplina, vernost i spremnost na kompromis).
Potpuno slobodan (motiv autonomije: individualizam, kreativnost, avanturistički duh i fleksibilnost).
Iza sva tri pojma kao pokretač/inicijator stoji strah. Strah od prosečnosti, strah od usamljenosti, strah od kontrole. Sa strahovima se suočavamo prepoznavanjem, gradimo alate da ih prevaziđemo i postupke za to vežbamo da ih pretvorimo u rutune.
Sve ovo ne dokazuje da strahova nemam, a izmedju ponuđenja tri najradije ostajem samo: Milivoje 🥰.
O Navdihni me in izdajatelju revije, podjetju Insights d.o.o.
Spletni portal Navdihni.me in ureja Insights d.o.o., družba za odkrivanje in razvoj potencialov. Če vas zanima osebnostna rast in razvoj kariere v sozvočju z vašim poslanstvom, bomo veseli vašega kontakta.
Foto: osobni arhiv sugovornika
No Comments so far
Jump into a conversationNo Comments Yet!
You can be the one to start a conversation.